Aktuelna je polemika na društvenim
mrežama o “hejtu” na internetu a u pojedinim diskusijama moj Niš
narasta do svojevrsne prestonice. Gledam, čitam, mislim se:
Čini mi se, rođače, da je standard
pokvario ljude. Jedu govna i sanjare…
Hejta odasvud pa nikako da me obaška
zabrine taj “online” koliko onaj “offline“ – globalno.
Abe, ako krenem ima da postavim
gledište na takvu ćošku sa koje ću i samu Planetu Zemlju da
proglasim prestonicom “hejta” vascelog univerzuma i to u paketu
on – off.
Kako onda iz takvog okruženja izdvojiti Niš da ne bude
tek još jedna od mnogobrojnih provincija?!
Odlazi mast natenane u propast. Poenta
priče je prosta – upoznaj i prihvati ili već odbaci sve ono što
ti ne odgovara. Tačka. Nema potrebe za dalje čitanje, to je to,
sjajno je ako se dogura i dotle. Kraj.
Prava retkost su oni napredni koji
odustanu tek nakon što sa razumevanjem iščitaju štivo.
Mnogi smatraju za vrhunac ove
civilizacije period treće četvrti prošloga veka. Hipici i
“hipičkinje” pogotovu. Ja sam malo mlađi. Odgovorno tvrdim da
je tek u ovom otvorena stranica gde se uveliko upisuju reči nove
knjige starostavne. Biće da crna rupa nimalo nije glupa!!!
Mrzi me da mrzim. Može biti da sam
samo glup ja ili i ti. Biti ili ne biti, pitanje je tad. Svakodnevna upotreba
mozga prosečnog konzumenta sve blagodeti interneta svodi se na
deljenje (čitaj: шер).
Britki um zatupljuje
najmanje 1k gluposti (čitaj: шер).
Nikad ne spominjem neprijatelja
direktno pridajući mu značaj. Čita se toliko izgovorenog i
zapisanog i iznova se i iznova piše.
Ako govoriš neka tvoje reči budu
vrednije od tvojeg ćutanja, ponavljam i tebi i sebi u sebi. Opet,
glasno pišem jer svi mogu da govore o svemu, tako i ja. Potvrđujem
– jeste, ali iznosim činjenicu – sloboda govora je nepotpuna bez
odgovornosti govora.
Bitna je misao
(čitaj: шер)
 |
| Vladika Nikolaj Velimirović |
Budeći buduće
svoje, listajući prave stranice, prebirem pregršt „Misli
o dobru i zlu“ velikog
NikolajaVelimirovića,
prvo onu kojom otvara tu knjigu:
Lako je naučiti prostaka i lako je
naučiti životinju, ali je teško naučiti onog ko je već nenaučen
postao učitelj drugima
Opravdanje, ne i izgovor,
za svaki svoj dalji govor zapisujem kao odgovor na iskežene
zube osmehom druge misli:
U tebi je glavno bojište protiv sveta.
Ako pobediš svet tu, u sebi, na glavnom bojištu, pobedio si ga na
svim linijama. Ako ga pak pobediš na svim linijama, a ne pobediš ga
u sebi, on će ostati nepobeđen u svojoj glavnoj tvrđavi
Znači, zalud je
bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.
Naravno, svako ima svoju logiku i smisao. Na planeti je suviše
suprotnih gledišta da svoje konkluzijom najprirodnije
odbranim trećom misli iz pomenute knjige:
Filozofije i teologije množe se tamo
gde se množi duhovna zatupelost
U nuždi se ipak poznajemo svi, sad
neko to radi niz Nišavu neko Senom ili niz Nil, Jangcekjang, neko u
klozetu. Jedan inovativni umetnik rešio je da pretoči kompletan
sadržaj interneta u tzv.hard-copy. Dakle, u se i u svoje kljuse. I
od goreg može gore. Gore dole. Tu negde. Okvirno, rekao sam.
© Dalibor Popović Pop
* objavljen na portalu građanin.rs 20.
januara 2014. godine
Коментари
Постави коментар