Пређи на главни садржај

Zalud te bude!

Ko je ubio Branka Miljkovića?

Na osamdesetu godišnjicu od njegovog rođenja i dalje zjapi praznina namenjena istini. Odgovora nema. Da li ga je ubio sam Branko da potvrdi epitaf  i pevajući umre ili njegov policijski dosije iz Zagreba dokument broj 13238-86 i KPI 110/61 ipak krije neka poznata imena?!

Dragi Branko, zapisujem par reči o tvom umiranju nakon tvog upokojenja.

Prolazio sam niz ulicu Ljube Didića, tamo gde su tvoji roditelji pred selidbu za Beograd prodali kuću. Novi vlasnici ne prihvataju da se tu postavi ikakvo obeležje. Vele, imaju zakonom na to pravo. Mogu to i da razumem, ali nakon obilaska tvoje kuće u Gadžinom Hanu i priče tvojih rođaka da nadležne vlasti neće da im postave ni uličnu rasvetu, o većem obeležju da ne govorim, dođe mi da nekog išamaram. Tol’ko, šta više.

E, moj Branko, zato je “streljački vod” juče pošao zorom rano na tvoj grob da te još jednom ubije, a tvoj rodni grad organizovao večernju daću za sve te “krvnike”. Poseta ministarstva prolazeće vlade i vunovlačarsko samo prigodna farsa širokom auditorijumu novooformljenog odbora za proslavu osamdesetogodišnjice tvog rođenja.

Tvojim rečima to bi zvučalo – malo dublje i malo visočije sve je beskorisno!

Životariš van jubileja kao neki tamo “Branko” slučajno u imenima biblioteka, škola, nagrade i gde kojeg “naučnog” rada ili izložbe, ali ona tvoja živa misao još življe žive vatre gasne. 

Zapalio si veliki oganj i rasplamsao buktinju koja danas samo tinja.

"Vreme prošlo je vreme stvarnije. Kao prošlogodišnja žetva koja se vratila u zemlju. Treba sve ponovo i drugačije reći. Život još nije završen iako je prošao"

Kroz mrak, kao prokletstvo, odzvanja tvoja prejaka reč, pa bar danas poeziju odreda svi pišu. Tvoj nesputani zanos provetravanja reči svakodnevno skrnavi horda mediokriteta.

Video sam u tvojoj avliji, gore pod grebenom Suve Planine, onaj stari dud i dve topole kako rastu iz istog korena. Pred očima mi slika: dva pijanca za istim stolom u kafani sede, piju i ćute. Šta da ti govorim više?

“Ceo jedan narod izmišlja reči za pesmu koju će se usuditi da napiše jedan čovek posle sto godina”

Škripim bluz okovane slobode.

Ko li te ubi dragi Branko, da te i dan danas ubija kom je kako ćef?!



 © Dalibor Popović Pop 
*objavljen na portalima građanin.rs i realsanisave.com 2014. godine

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

"Braćo Srbi, stoko jedna!"

Rečima romana Tvrđava  podižem bedem između nas: “Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš?” Vinogradarski - Foto Šime Danas je prvi dan ostatka mog života. Braćo Srbi, stoko jedna! Pametnom dovoljno, budali i previše. Biće da ipak nismo svi isti i nikad nismo bili a da li ćemo pokazaće jutra. Meni se smrklo. Noć je. Duboka. Neću da razbijam telefonske govornice, autobuska stajališta, bijem pedere, prezirem Hrvate, pišem samo ćirilicom. Neću da navijam za “večite” i uzimam plastične kese u prodavnici. Ne pada mi na pamet da jedem u Mekdonaldsu i ako su im kese papirne. Neću da mrzim Beograd ili da mrzim, da čekam nekog kod konja, čekam nekog kod drugog konja, da nekog čekam, mlatim praznu slamu. Nema šanse da pijem vina iz “dedino” bure ili nišku vodu sa česme dokle god je onaj orač u vodovodu. Nikad ne palim, onako, dole sveću za mrtve a gore za žive. Ne palim ...
Постави коментар
Прикажи све

Народном позоришту у Нишу поводом јавне расправе: "Театар на раскршћу"

У настојању да Фестивал "Театар на раскршћу" постане манифестациј а од значаја за Град Ниш у области културе, п ружа м пуну личну и професионалну подршку Народном позоришту у Нишу .      Сматрам да је чин давања наведеног статуса овој манифестацији важан, неспоран и заслужен. Међутим, како би нишки позоришни Ф естивал "Театар на раскршћу" у наредним деценијама могао да расте, нужно је да манифестацију растеретимо од потенцијалних таблоидних полемика.  Ово отуд што би препирке скретале пажњу са темељне намере да фестивал буде респектабилан и да поседује својеврсну диломатску мисију.  Зато предлажем да јавности одмах понудимо прецизан одговор на питање шта је то „Балкански културни простор“ или да концепт унапредимо. У глобалном тренутку ова јавна расправа може да подсети на Нишку декларацију , историјски акт који је Краљевина Србија донела у првој години Великог рата, управо у Нишу.   Нисам упознат да ли је „Балкански културни простор“ уопште дефинисан ...
Прикажи све

Огњен Авлијаш: Р(иј)еч убија више од било ког оружја

Игра случаја је хтела да се данас наврши тачно 25. година од потписивања Дејтонског споразума и буде дан изласка књиге Виноград Мехмед-бега , историјског романа о Босни и Херцеговини. Рекло би се да је тако предодређен пут ове књиге до читалаца ако погледамо и век уназад до потписивања Нишке декларације. Овај роман потписује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша у издавачкој едицији Друштво угледних стваралаца . Разговарајући са аутором Огњеном Авлијашем, писцем и угледним адвокатом из Бијељине, сазнајемо да, иако није имао, како каже, баш најјаснији мотив за писање, ова његова прича без икаквог прекрајања искрено говори о темама које су и болне и врло осетљиве, а тичу се дословно свих нас Кажете не постоји јасан мотив за писање, како и одакле црпете "инспирацију"? Заиста не знам како то функционише код осталих који пишу. Најједноставнији, па и најискренији одговор, ако хоћете, био би да док пишем имам неког или „нешто“ –   можда би то био приближнији термин, ко...
Постави коментар
Прикажи све