Intervju: Dejan Ilijić - Najbolje je kad budućnost i tradicija idu ruku pod ruku!

Među Nišlijama je, čini se oduvek, javna tajna uspeha da ako želiš da ga postigneš, otidi iz grada. Ta tvrdnja ide dotle da se često govori da je i najpoznatiji Nišlija, tad još mali Konstantin, postao Konstantin Veliki, Svetitelj i Car, tek kad se otisnuo sa obala Nišave. Sa njih je i veliki Duško Radović otplovio lepom plavom Dunavu i Savi da rečima ovekoveči prestoni grad, a bilo je i još nebrojeno takvih plovidbi. Međutim obala jedinog niškog, tek prevodom reči imena EYOT, malog, ali najvećeg ostrva, doseže od daleke Kine, preko starog kontinenta do Amerike, i govori da je istina zapravo negde drugde, a to i potvrđuje. Bez reči. Sa jednog od nebrojenih gradskih pešačkih ostrva za čvrsto stajanje na niškom alfaltu i hod nogu pred nogu kroz istoriju istine. Slovo o Nišu, Nišlijama i uspehu. Dejan Ilijić, kompozitor i pijanista sastava EYOT 

Kako popraviti neslavnu sliku pa ne retko prisutnu kuknjavu nad žalosnom sudbinom nadjačati pozitivnim odjecima, kao Vašim, da je naš Niš ipak sjajan teren za stvaranje?

EYOT - foto: Milenko Jovanović

Ovde imamo povoljne uslove za rad, dovoljno vremena i prostora, a i atmosfera koja vlada u gradu, istorija, sve se verovatno na neki način prenosi kroz našu muziku. Mislim da smo dokaz da je moguće živeti ovde i imati svetsku karijeru. Nije neophodno otići odavde, bitno je upotrebiti ono što imaš na najbolji mogući način. Od početka nismo kukali na stanje u gradu i zemlji. Išli smo polako, i postepeno sami stvarali bolje uslove. Tako je i sad. Jeste fraza, ali muzika ne poznaje granice. U svakom smislu. Često se među Nišlijama priča da gradu fali kulturni život. Ne bih se složio. Ima ovde dovoljno dešavanja, ali se slabo prate. Od stalnih koncerata klasične muzike do izložbi, predstava, brojnih manifestacija... treba podržati to što imamo, da bi se razvilo i postalo veće. Ima toliko umetnika koji moraju dobiti podršku prvo ovde, u svom gradu.

Svetski mediji, poput YAHOO news ili All About Jazz, su naklonjeni muzici i energiji sastava EYOT- same reči hvale, pa i neutralni posmatrač može da tu prepozna istorijski značajne korake. Kako se „borite“ za medijski prostor ovde u Srbiji, postoji mišljenje da su tzv. beogradski mediji zatvoreni za izveštaje sa juga?

Beogradski mediji, kao i mediji uopšte danas, vode se finansijskim motivima i bilo koja vest koja nema nikakvu materijalnu vrednost, odnosno ne očekuje se da donese dobit, teško može da nađe put i ispliva. Kad dodamo na to da ih jug ne interesuje, ne samo u umetničkom smislu, nego i uopšte, dolazi se do određenog utiska blokade. Ali tu su nezavisni mediji, internet portali, i treba krenuti odatle. Treba tražiti ljude u tim medijima koji dele vašu viziju. Kasnije, uz malo sreće i postupni uspeh benda, doći će na red i ovi tzv. mejnstrim mediji. „Ništa ne uspeva bolje nego uspeh.“ Ta rečenica se u našem slučaju pokazuje kao tačna.

EYOT - foto: Dalibor Popović

U Nišu radi Fakutet Umetnosti. Koliko je društvu jednog Grada važno ulaganje u školovanje kadrova za „pomeranje granica“ u umetnosti?

Fakultet umetnosti u Nišu kao mlada institucija u našem gradu dosadašnjim radom pokazuje da može da bude stub, ne pomeranja granica, ali razvitka umetnosti. U ovom trenutku je neka vrsta „sigurne kuće“, a verujem da će se još više otvoriti i odigrati bitnu ulogu u vraćanju mladih na pravi put, ne samo školovanjem kadrova, već i uticajem na publiku kroz različite manifestacije i akcije, što u poslednje vreme i čini. Udruženim snagama sa Nišvillom, Niškim i Studentskim kulturnim centrom...i na kraju, slobodnim umetnicima ovog grada cela priča ima snage da krene napred. Kritika Fakultetu Umetnosti usmerena je na to da postoji snažan upliv zabavne i turbo kulture kroz sam studenski sloj, i to traje već godinama, ali želim da verujem da će se to „rasčistiti“ samo po sebi kako Fakultet Umetnosti bude jačao svoj indentitet.

Nišville neguje radionice kroz koje ovdašnji umetnici imaju prilike da se sretnu, tu u komšiluku, sa priznatim i ostvarenim kolegama, da li takav vid razmene iskustava i znanja vlada u 21.veku?

EYOT 

Te radionice same po sebi nemaju neki značaj u edukativnom smislu jer je premalo vremena da se nešto nauči, ali sama impresija i kontakt sa svim tim muzičarima daje inspiraciju i može da utiče na stvaranje nekih stavova, ideja, ciljeva. I idealan je za mlađe naraštaje. Edukativni sistem svakako mora da se menja i evoluira, simultano sa razvojem, razvijanjem novih generacija ali lično mislim da su kontinuitet i postupnost u radu najbitniji.

Srbija iz budžeta izdvaja za kulturu 2013. godine 0,62%. Da li ta i takva podrška ima ikakav il kakav uopšte značaj? Kolika je sa tim novcem praktična podrška države, grada, institucija uopšte, kreativnim ljudima, i da li kao takva ima presudan značaj za realizaciju ideja?

Nema presudan značaj, ali Grad je, kao i država, u obavezi da kroz određeni budžet održava kulturne institucije koje organizuju projekte i programe. Problem koji postoji su ustvari, uglavnom, zapošljeni u tim institucijama, i nedostatak vizije. Ako pogledamo sisteme u Švedskoj i Švajcarskoj na primer, pa i UK, tu je sistem u službi pojedinca, pričamo o umetnosti, takav model nam je potreban. Ukoliko se ove stvari u budućnosti srede, biće mnogo lakše ostvariti velike ciljeve. Ali, opet kažem, to ne sme da bude presudno u radu kreativnih ljudi, jer umetnost u svom stvaranju ne sme biti vezana za finansijske motive. 

EYOT - trenutci

Sa radom svih umetnika nekako se uvek prepliće još i kritika. Nedavno je Vojislav Pantić, najveći džez kritičar i novinar u Srbiji, ujedno i umetnički direktor Beogradskog jazz festivala u „Politici“ napisao za EYOT da je u samo četiri godine postojanja ostvario snove nekoliko generacija svojih srpskih prethodnika. Potvrda rada, crno na belo! To na neki način govori da je EYOT najuspešniji sastav koji se ikada pojavio u Srbiji. Kakav je osećaj pročitati takve reči?

Naravno da tako nešto prija. Prvenstveno njegov opis našeg albuma. Dovoljno je da kažem da ćemo nastaviti punom snagom da gradimo put dalje. A te titule i epiteti će sigurno dolaziti sami po sebi. Mi hoćemo da ostvarimo snove, a ako će to da utiče na razvoj džeza i umetnosti u Srbiji, utoliko bolje. Ljudi kao Vojislav Pantić i Ivan Blagojević, su stubovi institucionog razvoja džeza u ovoj zemlji. Želim da verujem da ćemo svi zajedno, uključujući i naše kolege muzičare, nastaviti da stvaramo nove tokove na ovim prostorima uz poštovanje svega onoga što nam je prethodilo. Jer najbolje je kad budućnost i tradicija idu ruku pod ruku. 

EYOT - foto: Milenko Jovanović

Nakon uspešnog nošenja epiteta najperspektivnijeg srpskog jazz sastava EYOT je prošle godine poneo i epitet najperspektivnijeg evropskog benda. Januara 2012. odneli ste pobedu na MIDEM-u a ove 2013. godine objavili drugi album u Nemačkoj za čitav svet?

Svakako da smo ostvarili sve ciljeve, mislim da smo ostvarili i više od planiranog. Uz samo jedan album i četiri godine koncertne aktivnosti naš CV ima pristojnu težinu. A i izdanje drugog albuma i sjajan start u krugovima kritike i publike. Mi imamo makro plan da do kraja 2015. godine sviramo na svim najvećim Jazz festivalima u svetu - Montreal, New Port, Montreux, Umbria, itd. Mislim da je to ovim tempom moguće. Dolazimo iz Istočne Evrope, Srbije, i trebaće nam duplo više truda nego, npr. bendovima iz Zapadne Evrope, ali verujemo u sebe. Ovde su ljudi skloni da misle da je bolje sve što je sa strane. Moguće, ali što se nas tiče, svesni smo da možemo svuda da se predstavimo na najvišem nivou, jer pričamo svoju priču. Ukoliko uđemo u tokove koji donose medijsku pažnju, nagrade, i samim tim i nastupe, možete očekivati EYOT na listi top svetskih bendova. Ipak, najbitnije je da nastavimo da sviramo po celom svetu, snimamo dobre albume i imamo svoju publiku. Koliko će to probiti mejnstrim tokove na kraju i nije bitno. Jeste sve to prilično povezano, ali zahvaljujući internetu, danas imamo veliki izbor mogućnosti kako i u kom prevcu voditi karijeru.

EYOT - foto: Milenko Jovanović

Prvi veliki uspeh sastava vezuje se za put u Dubai nakon nastupa na Nišville-u 2009. Da li je to ta javna tajna i obrazac koji je i festival ponudio Gradu Nišu – biti otvoren svetu bez straha od neuspeha?

Nišville samim svojim postojanjem ima veliku ulogu u ovom gradu, siguran sam i veću nego što javnost misli. Toliko. Rad, upornost, strpljenje, beskompromisno praćenje svoje ideje, čak i uz konstantno postojanje pritiska publike, javnosti itd. Načela koja generalno važe za bilo koju profesiju, jer opšti recept ne postoji. Svako mora da nađe u sebi to što će ga izdvojiti, mora da da sve od sebe, i da izvuče maksimum iz svake situacije. EYOT u ovom slučaju može samo da bude primer da je sve moguće.

 Razgovarao: Dalibor Popović Pop

 2013 © Pressing Magazine - Akademski list