НИШ као Непресушни Извор Шанси

Република Србија

Град Ниш

Управа Града Ниша

Секретаријат за планирање и изградњу

Предмет: Сугестија на урбанистичко решење централног градског трга у Нишу

Поштовани,

Након јавне презентације пројекта за уређење централног градског трга Ниша у Скупштини Града, желим пре свега да похвалим ваш пројекат, али и да овим дописом допринесем даљем развитку нашег Града, као и да укажем на одређене појединости на које можда нисте у довољној мери обратили пажњу.

Град Ниш током 2018. године обележава 140 година слободе. Онај који је након заиста готово петвековног ропства ослободио Ниш од Турака био је Кнез Милан Обреновић, потоњи Краљ по којем централни градски трг данас носи име. Зато сам у потпуности сагласан са јавном иницијативном нашег великог суграђана господина Хаџи Ивана Редија да се на овом Тргу постави достојно обележје. Узимајући у обзир све до сад изнете аргументе – за или против те идеје примећујем да су готово сви сагласни да је значај Милана Обреновића за наш град велики. Он је први Почасни Грађанин Ниша. Не преостаје ми ништа друго до да вас замолим да још једном сагледате све могућности да се споменик ипак уврсти у детаљни план реконструкције и доградње трга Милана Обреновића. Преко те Иницијативе не би требало да прелазите, тек тако – без опширне и стручне анализе. Ја за тако нешто немам, на моју велику жалост, довољно стручног капацитета, али из угла обичног Нишлије који је видео света, а воли свој град, изнећу овај предлог.

С обзиром на то да сам имао прилике да се приватно дружим са великаном нишког глумишта Млађом Недељковићем, остале су трајно урезане у мом сећању његове речи кад ми је говорио о томе како је његова жеља да се у Нишу постави обележје Стевану Сремцу, Калчи и незаобилазном Чапи, поред којих ће сви гости града моћи да се фотографишу, да ту лепу успомену понесу из Ниша. Скрећем са основне теме на ову причу из само једног разлога. Господин Недељковић је био у праву. То обележје је заиста постало прави симбол нашег Града. С тим у вези желим да предложим да то буде наша врста светоназора приликом свих даљих планова везаних за споменике.

Млађа Недељковић

Можете само да замислите обележје, на пример на локацији десно испред тврђавског моста, стојећа фигура Краља Милана поред коња коме држи узде. Рећи ће неко коњоводац, али не, никако пежоративно, то је само довољно јак симбол који парира и оном сломљеном мачу споменика Нишлији Константину у Јорку јер овде приказује Владара са свим регалијама који је са тог коња сјахао и касније се добровољно повукао са престола, а сачувао свој мач за појасом, након много успеха и нама најважнијег ослобађања овог дела Србије. Уједно, наново би добили живи споменик, да се тако најједноставије изразим. Можете да замислите само сву ону дечицу која би се радосно са својим родитељима сликала на коњу, поред српског Краља, а на фотографији призора у позадини наша Тврђава. Наравно, право идејно решење споменика препуштам стручњацима, ово је тек једно размишљање маштовитог естете на задату тему.

Жеља ми је да вам укажем на још једно запажање. Град Ниш је надалеко познат, између осталог, и по фестивалу Филмски сусрети, а опет у Нишу готово да не постоји обележје на ову тему. Гледајући ваш нацрт, мислим притом конкретно на део цртежа где је мост, примећујем да би можда било интересантније да, гледајући из ваздуха, визуелно представљају филмску траку. За разлику од вашег предлога где ми је прва асоцијација та – како неко дозива у помоћ скривеним СОС позивом. Ако се загледате ја јесам у праву. У будућности, кад се буде завршила реконструкција Трга Краља Милана било би одлично да се тако настави нишавским кејом који би могао да прерасте у својеврсан нишки булевар звезда. Опет вас позивам да само замислите призоре дуж кеја – клупе поред којих стоје или седе редом сви великани од Павла Вујисића, преко Бате Живојиновића, Љубише Самарџића све до Млађе Недељковића и свих других чије име случајно нисам навео.

Споменик Милану Обреновићу

Један град Градом чине његова обележја. Могао бих да наставим о Кули Времена у Тврђави која је можда порушена само да архитектонски не "парира" тек постављеном пушчаном зрну, Споменику откривеном на годину дана од смрти Милана Обреновића. Само рушења и рушења, али се ипак некако миленијумима изнова ствара, као феникс, и зато није чудно да само овде расту заједно Рамонде Себика и Наталија. 

Сећам се реченице која је својевремено била мото којим се водила стратегија развоја Ниша: „НИШ – Непресушни Извор Шанси“, убеђен сам да се та шанса налази пре свега у људима који су живели, или живе овде, и воле овај Град, зато желим да верујем да ће ово прочитати управо такви људи – Локалпатриоте, којима се ја унапред захваљујем на издвојеном времену.

У Нишу, 18. јануара 2018. године

Далибор Поповић Поп, песник

* интегрална верзија текста предата без илустрација

2018 © Dalibor Popović Pop