У настојању да Фестивал "Театар на раскршћу" постане манифестација од значаја за Град Ниш у области културе, пружам пуну личну и професионалну подршку Народном позоришту у Нишу.
Сматрам да је чин давања наведеног статуса овој манифестацији важан, неспоран и заслужен.
Међутим, како би нишки позоришни Фестивал "Театар на раскршћу" у наредним деценијама могао да расте, нужно је да манифестацију растеретимо од потенцијалних таблоидних полемика. Ово отуд што би препирке скретале пажњу са темељне намере да фестивал буде респектабилан и да поседује својеврсну диломатску мисију.
Зато предлажем да јавности одмах понудимо прецизан одговор на питање шта је то „Балкански културни простор“ или да концепт унапредимо.
У глобалном тренутку ова јавна расправа може да подсети на Нишку декларацију, историјски акт који је Краљевина Србија донела у првој години Великог рата, управо у Нишу.
Нисам упознат да ли је „Балкански културни простор“ уопште дефинисан и не желећи да дајем пежоративан смисао, желим да кажем како ми се чини да је повезивање само ових тринаест држава произвољно. Јер међу наведеним: Србија, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Мађарска, Румунија, Црна Гора, Северна Македонија, Грчка, Албанија, Бугарска и Турска, треба да има места и за Молдавију па и Украјину, Кипар или Аустрију.
Сетиће се сигурно неко да уброји и никада отето. Душу Србије. А ако већ глобална агенда отворено туда води, хајде да је предупредимо, зашто није „Театар на раскршћу - фестивал европског позоришта и драме“?
Пара ухо тај „Балкански културни простор“ јер не постоји јасан изван југословенског, а да није аустро-угарски, османлијски, римски итд. Логиком тренутног избора могло би да се зажмури на једно око и географски назове "Фестивал драме и позоришта Балканског полуострва - Театар на раскршћу".
Искрено, своме граду пре желим Медитеран, него Балкан. Немамо море, али уживамо делом медитеранску климу. Ако би говорили о Медитерану могли би да зажмуримо и на друго око. И да не поведемо госте одмах пред споменик Ћеле-кула, као тешко наслеђе. Него да шетајући кроз Сићевачку клисуру, испричамо као одсањану причу о почетку људске заједнице, какву свако поднебље само пожелети може. Да кажемо све о феномену како васкрсава рамонда сербика.
Упућујемо свима довољно јасно политички коректну формулацију симболике која не повлачи са собом било какво произвољно тумачење. Хајде да говоримо о прапочетку и о темељу европске цивилизације без фокуса на ратове деведесетих са којим је Балкан уобичајено повезан у глобалном памћењу. Преокренуо бих парадигму.
 |
Да не идем превише у ширину довољно је написати име Фестивал „Театар на раскршћу“, а да се селекција из године у годину не ограничава просторно, него да гради нове путеве ка Медитерану и Европи па и целом свету.
У Нишу
20. септембра 2022. године
Далибор Поповић Поп, песник