Пређи на главни садржај

Срећан Спасовдан – крсна слава Београда, српске престонице!



Да ли знате шта представља предмет заведен под инвентарским бројем 203/2529 у Музеју историје Србије у Београду? Вероватно не, али до краја овог текста ћете сазнати.

Верници Српске православне цркве данас славе Спасовдан – празник Вазнесењa Христовог које се обележава у четрдесети дан од Васкрса. 

Тог дана је Христос поново дошао међу ученике и подао им благослов да проповедају Јевањђеље.

Данашњи празник је и крсна слава града Београда, а тиме се чува успомена на овај дан 1403. године кад га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом.

На овај благдан је и Свети Сава крунисао Стефана Првовенчаног за Краља Србије и дао црквени благослов краљу за ову узвишену дужност, а ондашњу српску државу још 1217. године уврстио у редове најмодернијих тог доба.
Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато. Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?
Записао је Свети Николај Велимировић у созерцању значаја Спасовдана – Вазнесења Христовог.

Има ли бољег дана и већег празника да управо данас сазнамо шта се заправо крије иза оног инвентарског броја са почетка овог текста?

Пред вама је један час из српске историје који расветљава онај њен део који је до сада био непознат широј јавности: 



Краљевски топ - Историја српске круне је документарно-историјски филм Велимира Стојановића и сценаристе Драгана Марковића, који говори о настанку и драматичној судбини последње српске круне и пратећих регалија, изливених од топа Вожда Карађорђа из Првог Српског Устанка.  

 

Овај филм кроз архивски материјал осветљава кључне историјске догађаје двадесетог века, откривајући и оне мање познате историјске чињенице и друштвено политичке прилике у Србији, али и читавој Европи, објашњавајући значај очувања овог знамења као симбола слободе и државности Српског народа.

Коментари

Популарни постови са овог блога

"Braćo Srbi, stoko jedna!"

Rečima romana Tvrđava  podižem bedem između nas: “Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš?” Vinogradarski - Foto Šime Danas je prvi dan ostatka mog života. Braćo Srbi, stoko jedna! Pametnom dovoljno, budali i previše. Biće da ipak nismo svi isti i nikad nismo bili a da li ćemo pokazaće jutra. Meni se smrklo. Noć je. Duboka. Neću da razbijam telefonske govornice, autobuska stajališta, bijem pedere, prezirem Hrvate, pišem samo ćirilicom. Neću da navijam za “večite” i uzimam plastične kese u prodavnici. Ne pada mi na pamet da jedem u Mekdonaldsu i ako su im kese papirne. Neću da mrzim Beograd ili da mrzim, da čekam nekog kod konja, čekam nekog kod drugog konja, da nekog čekam, mlatim praznu slamu. Nema šanse da pijem vina iz “dedino” bure ili nišku vodu sa česme dokle god je onaj orač u vodovodu. Nikad ne palim, onako, dole sveću za mrtve a gore za žive. Ne palim ...

Народном позоришту у Нишу поводом јавне расправе: "Театар на раскршћу"

У настојању да Фестивал "Театар на раскршћу" постане манифестациј а од значаја за Град Ниш у области културе, п ружа м пуну личну и професионалну подршку Народном позоришту у Нишу .      Сматрам да је чин давања наведеног статуса овој манифестацији важан, неспоран и заслужен. Међутим, како би нишки позоришни Ф естивал "Театар на раскршћу" у наредним деценијама могао да расте, нужно је да манифестацију растеретимо од потенцијалних таблоидних полемика.  Ово отуд што би препирке скретале пажњу са темељне намере да фестивал буде респектабилан и да поседује својеврсну диломатску мисију.  Зато предлажем да јавности одмах понудимо прецизан одговор на питање шта је то „Балкански културни простор“ или да концепт унапредимо. У глобалном тренутку ова јавна расправа може да подсети на Нишку декларацију , историјски акт који је Краљевина Србија донела у првој години Великог рата, управо у Нишу.   Нисам упознат да ли је „Балкански културни простор“ уопште дефинисан ...

Огњен Авлијаш: Р(иј)еч убија више од било ког оружја

Игра случаја је хтела да се данас наврши тачно 25. година од потписивања Дејтонског споразума и буде дан изласка књиге Виноград Мехмед-бега , историјског романа о Босни и Херцеговини. Рекло би се да је тако предодређен пут ове књиге до читалаца ако погледамо и век уназад до потписивања Нишке декларације. Овај роман потписује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша у издавачкој едицији Друштво угледних стваралаца . Разговарајући са аутором Огњеном Авлијашем, писцем и угледним адвокатом из Бијељине, сазнајемо да, иако није имао, како каже, баш најјаснији мотив за писање, ова његова прича без икаквог прекрајања искрено говори о темама које су и болне и врло осетљиве, а тичу се дословно свих нас Кажете не постоји јасан мотив за писање, како и одакле црпете "инспирацију"? Заиста не знам како то функционише код осталих који пишу. Најједноставнији, па и најискренији одговор, ако хоћете, био би да док пишем имам неког или „нешто“ –   можда би то био приближнији термин, ко...