Пређи на главни садржај

Dan nakon početka proleća slavimo i Svetski dan poezije [VIDEO]

Dan nakon početka proleća slavimo i Svetski dan poezije. Može li poezija živeti danas i šta je potrebno kako bi se ona održala ili prilagodila standardima današnjice, najveće je pitanje sa kojim se ona suočava godinama unazad.




Koliko, zaista, imamo razloga za slavlje i da li je poezija danas samo lepo sećanje ili neprolazna draž življenja?Predsednik Društva književnika I književnih prevodilaca grada Niša Dalibor Popović Pop kaže da iako se stiče utisak da je poezija marginalizovana to nije tačno.Ona se dosta čita,ali I piše i ne gupi borbu sa modernošću.

Može li poezija živeti danas i šta je potrebno kako bi se ona održala ili prilagodila standardima današnjice, najveće je pitanje sa kojim se ona suočava godinama unazad.





„Poezija je uvek bila bitan deo društva i tako je i danas. U Srbiji danas postoji nekoliko festivala poezije, kao i konkursa za prvu zbirku poezije na koje mogu da se prijave i najmlađi autori kojima se posle objavljuje prva knjiga. U Nišu se dodeljuje najznačajnija nagrada za najbolju knjigu pesama nagrada Branko Miljković koja ove godine obeležava 50 godina postojanja.

Svetski dan poezije obeležava se 21. marta. Ovaj datum ušao je u praksu 1999. godine kada je UNESCO odredio baš taj dan kao Svetski dan poezije.





izvor: Belami Portal 21. 03. 2021.

Популарни постови са овог блога

"Braćo Srbi, stoko jedna!"

Rečima romana Tvrđava  podižem bedem između nas: “Ne voliš da budeš na smetnji, ne voliš da te ko krivo pogleda, ne voliš da ti iko ružnu reč kaže. Kako onda misliš da živiš?” Vinogradarski - Foto Šime Danas je prvi dan ostatka mog života. Braćo Srbi, stoko jedna! Pametnom dovoljno, budali i previše. Biće da ipak nismo svi isti i nikad nismo bili a da li ćemo pokazaće jutra. Meni se smrklo. Noć je. Duboka. Neću da razbijam telefonske govornice, autobuska stajališta, bijem pedere, prezirem Hrvate, pišem samo ćirilicom. Neću da navijam za “večite” i uzimam plastične kese u prodavnici. Ne pada mi na pamet da jedem u Mekdonaldsu i ako su im kese papirne. Neću da mrzim Beograd ili da mrzim, da čekam nekog kod konja, čekam nekog kod drugog konja, da nekog čekam, mlatim praznu slamu. Nema šanse da pijem vina iz “dedino” bure ili nišku vodu sa česme dokle god je onaj orač u vodovodu. Nikad ne palim, onako, dole sveću za mrtve a gore za žive. Ne palim ...

Народном позоришту у Нишу поводом јавне расправе: "Театар на раскршћу"

У настојању да Фестивал "Театар на раскршћу" постане манифестациј а од значаја за Град Ниш у области културе, п ружа м пуну личну и професионалну подршку Народном позоришту у Нишу .      Сматрам да је чин давања наведеног статуса овој манифестацији важан, неспоран и заслужен. Међутим, како би нишки позоришни Ф естивал "Театар на раскршћу" у наредним деценијама могао да расте, нужно је да манифестацију растеретимо од потенцијалних таблоидних полемика.  Ово отуд што би препирке скретале пажњу са темељне намере да фестивал буде респектабилан и да поседује својеврсну диломатску мисију.  Зато предлажем да јавности одмах понудимо прецизан одговор на питање шта је то „Балкански културни простор“ или да концепт унапредимо. У глобалном тренутку ова јавна расправа може да подсети на Нишку декларацију , историјски акт који је Краљевина Србија донела у првој години Великог рата, управо у Нишу.   Нисам упознат да ли је „Балкански културни простор“ уопште дефинисан ...

Огњен Авлијаш: Р(иј)еч убија више од било ког оружја

Игра случаја је хтела да се данас наврши тачно 25. година од потписивања Дејтонског споразума и буде дан изласка књиге Виноград Мехмед-бега , историјског романа о Босни и Херцеговини. Рекло би се да је тако предодређен пут ове књиге до читалаца ако погледамо и век уназад до потписивања Нишке декларације. Овај роман потписује Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша у издавачкој едицији Друштво угледних стваралаца . Разговарајући са аутором Огњеном Авлијашем, писцем и угледним адвокатом из Бијељине, сазнајемо да, иако није имао, како каже, баш најјаснији мотив за писање, ова његова прича без икаквог прекрајања искрено говори о темама које су и болне и врло осетљиве, а тичу се дословно свих нас Кажете не постоји јасан мотив за писање, како и одакле црпете "инспирацију"? Заиста не знам како то функционише код осталих који пишу. Најједноставнији, па и најискренији одговор, ако хоћете, био би да док пишем имам неког или „нешто“ –   можда би то био приближнији термин, ко...